Zamislite kako bi izgledao vaš život da ste stalno zabrinuti, uz nemogućnost osećaja da će stvari ispasti dobro. Da imate trajnu nesigurnost zbog nemogućnosti da kontrolišete svoje životne situacije i potpuni nedostatak unutrašnjeg mira. Stalni stres koji vas prati u svakom trenutku vašeg života! Sve ovo može brzo da se razvije u fobije ili čak napade panike ako se ne leči na vreme. U teoriji, anksioznost je blaga, a nervoza i preterana stimulacija su do određene tačke simptomatični. Ali jak stimulans, spoljašnji ili unutrašnji, može ih pojačati i dovesti osobu u veoma bolno stanje napada panike.

Napad panike je poremećaj koji karakteriše niz psihičkih i fizičkih simptoma. Ponekad dolazi potpuno iznenada, a nekada kao posledica tuge, anksioznosti, intenzivnog stresa, a može biti i manifestacija depresije ili neke druge fobije. Procenjuje se da 1-4% populacije pati od napada panike u nekom trenutku svog života u različitom uzrastu, međutim, učestalost je veća kod ljudi između 20 i 35 godina. Napadi panike prema psihijatrijskim klasifikacijskim sistemima spadaju u anksiozne poremećaje.

Fizički simptomi napada panike:

• Dispneja – osećaj gušenja (nedostatka vazduha).
• Tahikardija i palpitacije (ubrzano nepravilno lupanje srca).
• Sklonost padanju u nesvest.
• Vrtoglavica i drhtavica.
• Osećaj nestabilnosti i nedostatka ravnoteže.
• Osećaj težine u grudima, koja izaziva i osećaj gušenja.
• Utrnulost i peckanje po celom telu.
• Valovi vrućine – jeza i intenzivno znojenje uglavnom na ekstremitetima.
• Mučnina i u stomaku i jaka sklonost povraćanju.

Psihološki simptomi napada panike:

• Strah za zdravlje i mogući gubitak života.
• Nemogućnost koncentracije.
• Strah da će osoba izgubiti kontrolu.
• Strah da je osoba dovedena do ludila.
• Strah od zatvorenog prostora-nedostatak kiseonika.
• Strah od bučnih i prepunih mesta-izbegavanje druženja sa gomilom ljudi.
• Hipohondrijsko ponašanje u u vezi sa zdravljem.

Uzastopni napadi panike kod obolelog stvaraju upornu anksioznost, koja se odnosi na mogućnosti daljih napada panike, zabrinutost i strah od mogućih posledica i značajne promene ponašanja zbog napada panike. Kod paničnog poremećaja broj napada panike može da varira od nekoliko napada tokom godine do mnogo napada u toku dana.

Postoje istraživanja koja podržavaju efikasnost homeopatije u ovim slučajevima, kao što je kliničko ispitivanje iz 2017. koje je pokazalo da homeopatija može biti efikasna u lečenju pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem. Poboljšanje je primećeno i u fizičkim manifestacijama anksioznosti i dubljim životnim nelagodnostima koje pogađaju pacijenta. Prema nedavnim studijama, homeopatija je podjednako efikasna kao i tradicionalni lekovi klasične medicine/psihijatrije namenjeni za anksioznost i stres.

U homeopatiji, lečenje anksioznosti i napada panike je personalozovano, uz izbor tretmana prilagođenog potrebama svake osobe. Svi različito reagujemo na anksioznost i strahove. Lekar homeopat, tretirajući pacijenta pojedinačno, uzeće u obzir kompletnu anamnezu i, između ostalog, fokusiraće se na određene elemente kao što su okolnosti i vreme nastanka napada panike, kao i posebne karakteristike organizma na biohemijskom nivou. Cilj je da se omogući lek koji cilja na specifičan problem. Ponekad je uzrok napada panike konkretan događaj (šok, žalost, razdvajanje, nesreća itd.), nekada je izraz akumulirane hronične anksioznosti-stresa, a nekada je rezultat dugotrajnog potiskivanja emocija (poput besa). U zavisnosti od svakog slučaja, lekar homeopat će primeniti lek koji se tiče pacijentove ličnosti i određenih karakteristika organizma na nivou biohemije-fiziologije, ili onaj koji odgovara specifičnoj fazi pacijenta.

Da li je tretman konačan? Šta da radim ako ponovo imam napade panike?

Anksioznost i napadi panike obično su povezani sa specifičnim uslovima i životnim situacijama. Ako se oni ne promene, onda je moguće da će se, u nekom trenutku i kada se pruži odgovarajuća prilika, ponovo pojaviti anksioznost i napadi panike. U ovom slučaju počinje novi ciklus lečenja.